Kafana, mehana, bircuz, birtija su sinonimi za instituciju u Srba koji postoji već vekovima. Kafanu su mnogi opisivali i opevali u mnogim pesmama, ali atmosfera iz nje se može shvatiti jedino ako se doživi. Naišli smo na simbolično – šaljivu definiciju kafane koja se prenosi s “kolena na koleno”:

Tradicionalna zadužbina u Srba, mesto dobrog provoda i još bolje kapljice, mesto gde ljudi uđu ne poznajući nikoga, a izađu sa 4 kuma .

Prva kafana u Evropi je otvorena u Srbiji! Čitav vek ranije nego što se to desilo u najvećim evropskim metropolama : Beču, Londonu, Marseju i Lajpcigu. Najstarija kafana u Beogradu jeste kafana “Znak pitanja” ili “?” koja se nalazi preko puta Saborne crkve. Instituciju kafane na ove prostore donose osmanlijski osvajači u prvoj polovini 16. veka (1522. godine ). U početku  se u kafanama služila samo takozvana “crna, turska kafa” i ona je bila opremljena u turskom stilu : minderluci umesto stolova, ibrici a pušile su se i turske nargile i čibuci. Kasnije su posetioci mogli da piju i jedu sve tradicionalne srpske , ali i specijalitete iz svih delova sveta.

Tokom vremena kafane su pored mesta za jelo i piće, postale stecišta raznih važnih događaja. U njima su se prepričavale najnovije vesti, održavali poslovni sastanci, sklapali dogovori, dizale bune , rušile vlade, pa čak i ugovarali brakovi! Pored navedenih, u kafanama su se održavali i kulturni događaji: prikazivanje prvog snimljenog filma, izvođenje prve predstave i održavanje prvog sajma knjiga.

Kafane su imena dobijale spontano ili po nečemu što je ljude asociralo na njih, a sve zahvaljujući piscima i pesnicima koji su najveću inspiraciju za svoja dela dobijali upravo u njima.